JATO CRVENIH IBISA, BLIZU PEDERNALESA, AMAKURO DELTA, VENECUELA (9°57’ S, 62°21’ Z).

Od velikih nizija do delte Amakuro na ušću reke Orinoko, više od jedne trećine Venecuele čine vlažne zone, gde se nalaze staništa crvenog ibisa (Eudocimus ruber). Ove ptice močvarice gnezde se u velikim kolonijama u mangrovim šumama i u potrazi za hranom udaljavaju se samo nekoliko kilometara. Karotin iz morskih račića, kraba u drugih ljuskara, koje ove ptice jedu, doprinosi njihovoj karakterističnoj boji. Perje crvenog ibisa, koje je domaće stanovništvo koristilo za izradu ogrtača i ukrasa, sada se upotrebljava u proizvodnji veštačkog cveća. Ova ptica, tražena kako zbog svog mesa tako i zbog perja, postala je zato ugrožena vrsta. Danas u Srednjoj i Južnoj Americi ima manje od 200.000 jedinki.